Jan 30, 2016

Foto arhiva - Momčilo Spasojević





  Momčilo Bobi Spasojević, nekadašnji fudbaler Partizana, rođen je 1937. godine. Nastupao je za klub iz Humske 1 punih šest godina - od juna 1954. godine pa sve do juna 1960, kada je otišao u banjalučki Borac.

  Najčešće je igrao na pozicijama u srednjem redu i napadu, a za vreme boravka u Partizanu stekao je status povremenog prvotimca, igrajući na prijateljskim, prvenstvenim i kup utakmicama. Sakupio je ukupno 49 nastupa za Partizan, postigavši 18 golova. 

  Spasojević je u Borcu postigao sve ono što nije uspeo u Partizanu, usled jake konkurencije - bio je jedan od najboljih igrača kluba (doprineo je prvom Borčevom ulasku u Prvu saveznu ligu), kasnije je bio i trener Borca, i danas se ubraja u legende banjalučkih crveno-plavih. Po završetku karijere ostao je da živi i radi u Banja Luci.


Jan 24, 2016

Partizan u izdanju "SN revije" 1981/82

  Nekadašnja Jugoslavija obilovala je štampom, naročito sportskom. Veća i mnogo ozbiljnija država, više novca, veće interesovanje za sport, publika od preko 20 miliona potencijalnih čitalaca - sve su to faktori koji su doprinosili pravom procvatu sportske štampe.

  Mišljenje autora ovog bloga, sa kojim možete a i ne morate da se složite, je da je zagrebačko sportsko novinarstvo (uključujući štampane i tadašnje elektronske medije) bilo daleko kvalitetnije od beogradskog. U beogradskim izdanjima se dosta toga zasnivalo na improvizaciji, dok je kod njihovih zagrebačkih kolega bila očigledna sistematičnost. Da li se, na primer, još neko seća neverovatne edicije "Svijet sporta", preko koje su predstavljeni portreti hiljada sportista i klubova? Kartice u koloru, deset komada, spakovane u najlonsku kesicu...

  Jedan dokaz u prilog ovoj tvrdnji je i izdanje pred vama. Bilo je to specijalno izdanje zagrebačkih "Sportskih novosti", tačnije njihovog nedeljnog časopisa "SN revija" pod imenom "Priče o posteru", iz 1981/82. Kroz ovo izdanje predstavljeni su tada najveći klubovi Jugoslavije - Dinamo, Hajduk, Crvena zvezda i naravno, Partizan. Svako izdanje je donosilo priču o klubu, podsećanje na istorijat i najveće uspehe, kratak intervju sa vodećim ljudima kluba, portret trenera i kapitena, poneku zanimljivost vezanu za identitet i istoriju kluba. A unutra, kada se celo izdanje rasklopi, nalazio se gigantski poster ekipe!

  Slike pred vama će vam bar približno dočarati kako je izgledalo ovo izdanje. Zasluge za ove skenirane sadržaje idu na adresu vernog čitaoca bloga i navijača Partizana, Milena Krnjajića, koji se potrudio da ovo izdanje otrgne od zaborava:


Da ipak nije bilo sve savršeno, svedoči naslovna strana na kojoj se nalazi slika ekipe Partizana koju čini samo deset fudbalera sa trenerom Kaloperovićem!  



  Portret o tadašnjem kapitenu Momčilu Vukotiću je u tekstu pod imenom "Čovjek od povjerenja".  Tekst je napisao novinar, a bivši igrač Partizana Miroslav Rede. Inače, sve fotografije možete videti u većoj rezoluciji ako kliknete na njih. Zatim, sledi i portret trenera Tomislava Kaloperovića...


  Svoje viđenje tada aktuelne situacije u klubu dali su i najviši klupski funkcioneri Špiro Sinovčić i Dragan Papović:





Predstavljena je i čuvena generacija sa briselskog finala Kupa šampiona 1966, a tekst poznatog novinara Dragiše Kovačevića, posvećen Partizanovoj himni a preko nje i ogromnoj ljubavi navijača prema Partizanu, takođe se našao u ovom izdanju...


  Posvećena je i pažnja četvorici bivših asova - Bobeku, Zebecu, Čajkovskom i Milošu Milutinoviću. Sve u svemu, bilo je to vrhunsko izdanje za to vreme, kojeg se ni danas ne bi postidela nijedna novinska kuća.
 Sličan poduhvat "SN revija" je pokušala i u sezoni 1982/83, jedno izdanje je sadržavalo priču o četiri kluba, predstavljenih kroz portrete kompletne ekipe, ali ta edicija nije bila dugog daha. 

Jan 22, 2016

Foto arhiva - Miroslav Marković (1935-2016)




  Miroslav Marković, nekadašnji fudbaler Partizana, rođen je 1935. godine. Fudbalom je počeo da se bavi u juniorskoj ekipi Jagodine. Godine 1955. prelazi u Partizan, postaje deo slavne generacije Partizana koju su činili Bobek, Čolić, Belin, Lazarević, Milutinović, Zebec, Čajkovski, Valok...

  Marković nije stekao status standardnog prvotimca ali je relativno često nastupao za Partizan u šampionatu, prijateljskim utakmicama kao i u mečevima Mitropa kupa. Član Partizana bio je u sezonama 1955/56 i 1956/57, a onda odlazi u tuzlansku Slobodu gde je za pet godina dao veliki doprinos uspesima tog kluba, među kojima je najveći ulazak u Prvu ligu. Posle Slobode igrao je za Radnički iz Kragujevca, a po završetku karijere fudbalera bio je fudbalski sudija a zatim i kontrolor suđenja.

Miroslav Marković je preminuo 11. decembra 2016. godine u Rumi.


Jan 17, 2016

Foto arhiva - Ivan Čabrinović





  Ivan Čabrinović, bivši fudbaler Partizana, rođen je 1939. godine. Za Partizan je nastupao u prvoj polovini 1968. godine, na prijateljskim i internacionalnim susretima. 

  Iako nije ostvario zavidnu igračku karijeru, Ivan Čabrinović je upamćen kao dugogodišnji uspešni trener. Ušao je u istoriju fudbalskog Zemuna kao trener koji je tadašnju Galeniku (današnji FK Zemun) vodio punih devet sezona i uveo u Prvu saveznu ligu u leto 1982. godine.

  Ivan Čabrinović je kasnije dugo radio u FSJ kao trener, bio je asistent Ivice Osima na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine.

Jan 16, 2016

Foto arhiva - Slave Jankulovski


  Slave Jankulovski, rođen 1944. godine,  je igrač Partizana koji je nastupao za "crno-bele" u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka. Najčešće je igrao za drugi tim, na prijateljskim utakmicama, a sa omladincima "crno-belih" je učestvovao u osvajanju  brojnih turnira u zemlji i inostranstvu. 

  Posle Partizana karijeru je nastavio u Voždovačkom, koji je tada bio član druge lige.

Jan 9, 2016

Utakmica koja se igrala dva dana

  I u 2016. godini nastavljamo da otkrivamo zanimljivosti iz istorije FK Partizan. Ovog puta biće to osvrt na jednu utakmicu iz ne tako davne prošlosti. Reč je o revanš utakmici prvog kola Kupa UEFA između Porta i Partizana, odigrane 28. i 29. septembra 2000. godine. Da, dobro ste pročitali, 28. i 29. septembra...

  Te sezone, Partizan je u kvalifikacijama bio bolji od malteške Slieme. Nakon što je u prvoj utakmici Partizan doživeo sraman i neobjašnjiv poraz od 1-2, u revanšu su stvari došle na svoje mesto pa su "crno-beli" zabeležili ubedljivu pobedu od 4-1. Žreb je za rivala u prvom kolu odredio čuveni Porto, ekipu koja se do tada već okitila titulom evropskog prvaka iz 1987. godine. Ko se još ne seća čuvene pete Rabaha Mađera u finalu protiv Bajerna?

  U Beogradu, septembra 2000, Partizan je bio na dobrom putu da obori velikana portugalskog i evropskog fudbala, vodili su "crno-beli" golom Ljubiše Rankovića do samog finiša, ali je trenutak pada koncentracije bio dovoljan da Porto izjednači u poslednjim momentima meča. Ako bih, kao autor ovog bloga i kao navijač Partizana, morao da izaberem utakmice posle kojih sam se danima osećao utučeno, ova beogradska protiv Porta bi sigurno bila među prvih pet. Naime, da nam je neko pre te utakmice ponudio remi, oberučke bismo ga prihvatili. Ipak, biti nadomak pobede protiv tako velikog rivala i u poslednjim sekundama ostati bez nje -  to izaziva frustraciju kakvu poznaju samo strastveni fudbalski navijači.

  Iskreno, u revanšu se nismo nadali čudu. Porto jeste bio kvalitetnija i iskusnija ekipa, a Partizan je svoju šansu propustio u poslednjim trenucima meča na Topčiderskom brdu. Sa druge strane je stajala ekipa predvođena Dekom, Sekretariom, Alojzijom, ruskim golmanom Ovčenjikovim, Alejničevim, i našim reprezentativcem Ljubinkom Drulovićem. Meč je igran na legendarnom "Daš Antaš" stadionu, koji će samo par godina kasnije zauvek otići u istoriju i biti srušen, a Porto će dobiti novi stadion, "Dragao". Utakmica je počela jako kasno po srednjeevropskom, našem, vremenu, ali to je bilo uobičajeno kada se radi o utakmicama koje se igraju u Portugaliji, zbog vremenske zone u kojoj se ta država nalazi, kao najzapadniji deo evropskog kontinenta.

  Dve su stvari koje izdvajaju ovu utakmicu od stotina drugih odigranih u Evropi. Prva, sivi dres u kojem je Partizan nastupio po prvi put u svojoj istoriji. Te sezone, nemačka "Puma" je postala tehnički sponzor Partizana i sve nas iznenadila ovom kombinacijom:




"Puma" je tako lansirala sivu boju kao deo Partizanovog vizuelnog identiteta, a kasnije su i drugi proizvođači sportske opreme kao Partizanovi tehnički sponzori kreirali sivi dres kao alternativnu kombinaciju.

  Vratimo se utakmici u Portu. Iako je Partizan imao "aktivan rezultat", prilike na terenu su govorile da ni fudbaleri Partizana nisu iskreno verovali u podvig. Ređale su se šanse portugalske ekipe, tu i tamo i Partizan je pretio. A onda se desila još jedna neobična stvar. Tokom poluvremena nestalo je struje. Setili smo se svi utakmice Partizana i Dinama iz Drezdena, u Kupu Šampiona 1978/79, kada je Stadion JNA ostao bez svetla. Ipak, ovaj portugalski mrak je potrajao znatno duže. Prvi prekid je trajao dvadeset minuta, ali je u 67. minutu opet došlo do nestanka struje, i opet u trajanju od oko dvadeset minuta! Taman toliko da utakmica prilično zagazi u naredni dan, čak i po portugalskoj vremenskoj zoni, a ne samo po srpskoj!

  Bio je to jedinstven slučaj što se Partizana tiče - da jedna utakmica počne u jednom danu, u četvrtak, a da se završi u drugom, u petak. Utakmica Porto - Partizan je trajala dva i po sata!


 Do kraja utakmice Porto je uspeo da iskoristi jednu od prilika i da preko Drulovića u 88. minutu dođe do pobede. Porto je postigao pogodak u istoj fazi utakmice kao i u Beogradu dve nedelje ranije - u samom finišu. I još jedna zanimljivost - tri godine kasnije Drulović je postao fudbaler Partizana, a petnaest godina kasnije i trener "crno-belih".



Priliku da odigraju ovu neobičnu utakmicu i da budu prva generacija koja će obući sivi dres Partizana, imali su Radiša Ilić, Vuk Rašović, Dragoljub Jeremić, Igor Duljaj, Marjan Gerasimovski, Milivoje Ćirković, Goran Trobok, Vladimir Ivić, Ljubiša Ranković, Saša Ilić, Ivica Iliev, kao i Zvonimir Vukić i Milorad Peković.