Oct 31, 2015

"Profo, jesi li ti to dobro izmerio"?

  Veoma bitna komponenta današnjeg, modernog fudbala, je i medicina. Početkom priprema jednog profesionalnog tima, rade se kontrolni pregledi, mere se razne vrednosti u krvi i organizmu profesionalnih fudbalera. Neki kadrovi koji se "uhvate" tokom tih pregleda, pre samo par decenija bi više ličili na snimke sa priprema kosmonauta za let u orbitu. Ali, novo vreme donosi i nove tehnologije, ništa se ne prepušta slučaju.

  Nije uvek bilo tako. Na ovoj slici vam prezentujemo jedan detalj sa kontrolnih merenja fudbalera Partizana iz sezone 1977/78. Profesor Rade Radovanović, tadašnji kondicioni trener FK Partizan, meri puls Nenadu Stojkoviću, dok svoj red čekaju Jusuf Hatunić, koji sedi, nasmejani Borislav Đurović i Momčilo Vukotić, kao i leđima okrenuti Boško Đorđević.


  Za trenutni nedostatak neke savremenije medicinske opreme niko nije mario. A koliko je taj posao, obavljen naizgled pomoću "štapa i kanapa", ali uz stručni nadzor maga fizičke pripreme, Profesora Radovanovića, bio dobro obavljen, govori i bilans te sezone - Partizan je nadmoćno osvojio prvo mesto, rivalima iz "velike četvorke" prepustio samo jedan bod, primio najmanje golova, postavio mnoge rekorde, a svoje protivnike "crno-beli" su lomili ne samo tehnikom i igrom, već i sjajnom fizičkom pripremom. 

  "Profo, jesi li ti to dobro izmerio?" - kao da kažu Đurović i Vukotić. Rezultati sa kraja te sezone sve govore. Zasluga kondicionog trenera za Partizanov trijumfalni pohod kroz šampionat je bila veoma dragocena.

  Bilo je to vreme kada je nauka uveliko zakoračila u FK Partizan. Osim kondicionog trenera Radovanovića, uz ekipu je bio i psiholog Vojislav Stefanović, dok se šef stručnog štaba Ante Mladinić još tada isticao avangardnim metodama u pripremi i treniranju ekipe. Ništa se nije prepuštalo slučaju. Kako bismo voleli da se makar delimično, duh tih vremena i te sezone, za kojom uzdiše mnogi partizanovac, opet preseli u Hram fudbala u Humskoj ulici...

 

Oct 19, 2015

Foto arhiva - Nikola Drinčić






  Nikola Drinčić, doskorašnji fudbaler Partizana, rođen je 1984. godine u Beogradu. Prošao je Partizanovu fudbalsku školu, potpisao i profesionalni ugovor 2004. godine, ali pošto u tom momentu nije bilo realno da izbori mesto u prvom timu "crno-belih", otišao je na pozajmice - prvo u subotički Spartak, a posle i u Banatski Dvor. Zatim se otisnuo u inostranstvo, prvo je nastupao za turski Gaziantep, a posle i za ruski Amkar iz Perma, gde je stekao potpunu afirmaciju. Dobre igre u Amkaru su ga odvele u Spartak iz Moskve, ali je zbog teške povrede u ruskom gigantu upisao samo četiri nastupa. Od 2011. postaje član Krasnodara, da bi se na polusezoni 2013/14 vratio u Partizan.
  


  Povratkom u Partizan, posle jedne decenije, Drinčić je kao zadnji vezni igrač doneo "crno-belima" preko potrebnu agresiju u veznom redu, ali takođe i iskustvo i znanje. Osim veoma snažnog udarca, po kojem je poznat, Drinčića odlikuju i veoma dobra tehnika kao i dugi i precizni pasovi. 



  Narednih godinu i po dana Drinčić ostaje u Partizanu, s kojim osvaja titulu prvaka Srbije u sezoni 2014/15. Ređale su se dobre partije i efektni golovi (Rad, Radnički KG...) ali ono što je Nikolu Drinčića zauvek upisalo u istoriju Partizana, to su dva gola Crvenoj zvezdi, postignuta na 146. i 147. "večitom derbiju". Time je Drinčić postao rekorder "večitih derbija", zajedno sa Zvezdinim asovima, Borom Kostićem i Draganom Džajićem. Ipak, ono što Drinčića stavlja na stepenik iznad ova dva rivalska igrača, to je činjenica da je Drinčić svoja dva gola postigao na dva uzastopna derbija, u razmaku od samo šest meseci, dok je Bori Kostiću razmak između dva gola bio više od četiri godine (pet derbija) a Džajiću dve i po godine (takođe pet derbija). Uzgred, Drinčić je u karijeri odigrao samo tri "večita derbija", pa ga to još više ističe kao rekordera beogradskog "večitog derbija" u kategoriji slobodnih udaraca. 
 



146. derbi, foto - partizan.rs




147. derbi, foto - partizan.rs

Za godinu i po dana u Partizanu, Nikola Drinčić je odigrao 40 prvenstvenih utakmica i postigao 6 golova, a nastupao je i u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope, kao i u grupnoj fazi Lige Evrope.


  Nikola Drinčić je bio član omladinskih selekcija SR Jugoslavije do 16 i 19 godina, a zabeležio je i 11 nastupa za mladu reprezentaciju Srbije. U seniorskoj konkurenciji odlučio se da nosi dres Crne Gore, za koju je nastupio 33 puta i postigao tri gola. Od leta 2015. godine, Nikola Drinčić je član izraelskog Makabija iz Haife.


 

Oct 10, 2015

Tuđi velikani - naši dragi gosti

  Pred početak prethodnog "večitog derbija" između C. zvezde i Partizana, navijači Partizana su pokazali neobičnu koreografiju. Nju su činili zastava sa likom Rajka Mitića, Zvezdine prve "zvezde" i čoveka po kojem je nedavno stadion ovog kluba i dobio ime, kao i dva natpisa:

"Dobrodošli na Stadion Rajko Mitić" - "Četiri utakmice, dva gola za Partizan".

Rajko Mitić, peti s leva na slici iznad, CDKA - Partizan


149. derbi, foto - Sportski žurnal

  Naravno, bio je ovo način da se "pecnu" navijači najvećeg rivala, koristeći jednu nepobitnu činjenicu. Naime, Rajko Mitić je u dresu Partizana odigrao, kako transparent kaže (ali ne samo transparent već i zvanična statistika), četiri utakmice i postigao dva gola. Tema ovog posta biće upravo gosti u dresu Partizana, tačnije poznati, neretko i slavni fudbaleri koji su bili članovi drugih klubova, ali su kao gosti Partizana na turnejama i pojedinim utakmicama skupili i nekoliko nastupa za "crno-bele".

  Kako i zašto je dolazilo do toga da najbolji igrači nekih klubova igraju kao gosti za Partizan?

  Pošto su se "gostovanja" igrača dešavala od četrdesetih pa zaključno sa polovinom sedamdesetih godina prošlog veka, glavni razlog te pojave bile su želje određenih klubova da se pojačaju pred inostrane turneje. Naročito je to bilo prisutno u doba kada je i Rajko Mitić nastupao za Partizan - naime, tada još nisu formirani evropski fudbalski kupovi, pa su turneje po inostranstvu bile jedine šanse da se pokaže kvalitet u okršajima sa evropskim i svetskim klubovima, kao i da se igra za prestiž jugoslovenskog fudbala u celini. Naravno, bilo je i slučajeva kada su neki igrači kroz instituciju "gostovanja" na turneji bili proveravani kao potencijalna pojačanja kluba u kojem gostuju. Vladalo je zdravo rivalstvo između klubova, niko nije pomišljao da ne pusti svog igrača da pojača drugi klub na nekoliko utakmica, a postojalo je i nešto što se zvalo "državni interes". Kasnije, sa potpunom profesionalizacijom fudbala, nestala je i institucija gostovanja igrača u drugom klubu.

  Počelo je sa Rajkom Mitićem, kada je Partizan u pitanju. "Prva Zvezdina zvezda" odigrala je 4 utakmice za Partizan na turneji po tadašnjem SSSR-u.  Bili su to sledeći nastupi:

1. CDKA - Partizan 1-0, Moskva, 28.07.1946. (CDKA je prvobitno ime za moskovski CSKA)
2.  Reprezentacija Lenjingrada - Partizan 1-2, Lenjingrad, 01.08.1946, Mitić strelac jednog od dva gola Partizana
3. Dinamo (Moskva) - Partizan 4-1, Moskva, 06.08.1946.
4. Dinamo (Tbilisi) - Partizan  1-2, Tbilisi, 11.08.1946, Mitić opet strelac jednog od dva gola za Partizan

  Na sve četiri utakmice odigrane u Partizanu na sovjetskoj turneji, Rajko Mitić je nosio dres sa brojem 8. Dakle, da li je Rajko Mitić zaista nosio razdeljak na desnu stranu u spomen na sjaj kraljevine i Kralja Petra - to ne zna niko osim, možda, Matije Bećkovića, ali da je Čika Rajko nastupao i za Partizan - nepobitna je činjenica.

  Još jedan velikan našeg fudbala nosio je dres Partizana kao gost. As Vojvodine, Vujadin Boškov, igrao je za Partizan protiv tada moćnog Honveda, 17. novembra 1954. godine. Partizan je slavio sa 3-2 na toj utakmici, ostvario u to vreme jednu od najvećih pobeda, a na slici vidimo nedavno preminulog Vujketa kako se u crveno-plavom dresu Partizana pozdravlja sa jednim od mađarskih igrača pred početak meča:


 Još jedan bivši igrač Crvene zvezde nastupao je na istoj utakmici za Partizan. Bio je to Sava Antić, doduše u to vreme fudbaler posleratnog BSK-a, današnjeg OFK Beograda. Za Zvezdu je igrao od 1948. do 1952. godine.

 Čitavu deceniju kasnije, Partizan odlazi na turneju po Meksiku, u okviru koje igra nekoliko pojedinačnih prijateljskih utakmica ali i učestvuje na tada čuvenom turniru Pentagonal / Heksagonal. Ekipu  beogradskih "crno-belih" pojačavaju dva reprezentativca - igrač Vojvodine Silvester Takač i bek Sarajeva Svetozar Vujović. Na toj turneji Vujović je odigrao osam utakmica, dok je Takač nastupio u pet mečeva i dva puta se upisao u strelce. Bile su to utakmice Partizan - Sao Paolo 3-1 i Partizan - Reprezentacija Moskve 1-1. Ako kliknete na sledeću sliku, videćete sastav Partizana na jednoj od tih utakmica, a u sastavu i Svetozara Vujovića u gornjem i Silvestera Takača u donjem redu, njihova imena su obeležena:


  I Takač i Vujović ostavili su veliki trag u svojim klubovima, Vojvodini i Sarajevu. Obojica su bili članovi prvih šampionskih generacija ova dva kluba, Takač je sa Vojvodinom osvojio titulu prvaka Jugoslavije u sezoni 1965/66 a već naredne sezone Svetozar Vujović je postao prvak sa Sarajevom.

Svetozar Vujović kao član Sarajeva sa Vladicom Kovačevićem

  U isto vreme kada su Takač i Vujović bili gosti Partizana u Meksiku, te 1964. godine, mladi tim Partizana otišao je na tradicionalni turnir u italijanski Vijaređo, a kao gost u našem timu nastupio je Adolf Lambi, tada standardni igrač zrenjaninskog Proletera, a kasnije takođe član šampionske generacije Vojvodine iz 1965/66.
 
Adolf Lambi


   Nešto kasnije, 1969. godine, gol Partizana u dva prijateljska meča, protiv banjalučkog Borca i francuskog Sent Etjena, branio je golman kruševačkog Napretka, Vladimir Milosavljević.

  Još jedan renomirani jugoslovenski golman branio je mrežu Partizana kao gost na internacionalnoj utakmici. Dragan Mutibarić, dugogodišnji golman Vardara, branio je za "crno-bele" 11. maja 1971. godine u Valensiji, kada je Partizan savladao Valensiju 1-0, golom Vukotića.

  Poznati napadač Željezničara, a kasnije i Dinama, Fikret Mujkić, takođe je obukao dres Partizana. Desilo se to 3. decembra 1974. godine kada je Partizan u Diseldorfu igrao protiv Fortune. Mujkić je zamenio Boška Đorđevića i postigao jedan od dva gola za Partizan, utakmica je završena 2-2.

  Gostovanja renomiranih domaćih igrača se i završavaju sa tom 1974. godinom. Pre nastupa Mujkića, iste godine, na poznatom  "Trofeju Marjan" u Splitu, u dresu Partizana su nastupili reprezentativci Jugoslavije i članovi Veleža, golman Enver Marić i vezista Franjo Vladić. Njihov nastup za Partizan bio je u sklopu što bolje pripreme za reprezentativne mečeve,  a utakmice koje su odigrali za Partizan - protiv Dinama i Crvene zvezde, bili su svakako dobar test.  Bilo je to jedno od poslednjih, ako ne i poslednje gostovanje nekih vrhunskih domaćih igrača u dresu Partizana. I dalje mnogi igrači nastupaju u prijateljskim utakmicama kao "gosti", ali mahom se tu radi o igračima koji pokušavaju da se nametnu. Profesionalni fudbal je postao suviše skupa igračka kako bi se dozvolilo da vrhunski igrači nastupajući za drugi klub rizikuju povredu.

Enver Marić i Franjo Vladić u dresu Partizana

Naravno, nisu gostovanja bila jednosmerna, nisu samo igrači drugih klubova nastupali za Partizan. Naš Marko Valok je, na primer, nastupao kao gost za Zvezdu. I drugi Partizanovi asovi su nastupali za druge klubove, a jedna od slika, iz arhive porodice Vislavski, nastala je 1961. godine, kada je Partizanov as Joakim Vislavski (drugi s leva u gornjem redu) kao gost nastupio za ekipu splitskog Hajduka. 

Foto - arhiva porodice Vislavski

  Šta je svrha ovog teksta? Svakako to nije namera da svojatamo i proglašavamo Partizanovima legendarne igrače drugih klubova. Pišući ovaj tekst želeo sam samo da podsetim na neka davna vremena kada rivalitet nije bio pitanje života i smrti. Ali i da podsetim čitaoce na to da su i mnogi velikani našeg fudbala, iako nikada nisu bili članovi Partizana, ugradili poneki, dragoceni kamenčić u ogromni mozaik istorije Partizana.