Jul 28, 2015

"Danas ne moramo da pobedimo" - iz dnevnika Partizanovog psihologa

* Sledeći tekst je preuzet sa stranice "Sportska kupusara" . U izvornom obliku, tekst je objavljen u reviji "Gool!", aprila 1979. godine. Izvod iz dnevnika Dr Vojislava Stefanovića govori koliko je u to vreme FK Partizan pratio moderne trendove i nauku, jer je još tada u svom stručnom štabu imao psihologa.

Jedan od najdramatičnijih derbija između Partizana i Crvene zvezde odigran je 7. maja 1978. godine i presudno je uticao na ishod šampionske trke.

Naime, uoči derbija “crno-beli” su na prvom mestu imali 47, a “crveno-beli” na drugom mestu 45 bodova.

S leva na desno - trener Ante Mladinić, dr Vojislav Stefanović, psiholog, u pozadini igrač C. zvezde Dušan Nikolić, pom. trener Partizana Zoran Miladinović i kondicioni trener Rade Radovanović


Pogotkom Momčila-Moce Vukotića Partizan je na poluvreme otišao sa vođstvom od 1:0, ali je Zvezda za samo sedam minuta drugog dela golovima Zorana Jelikića i “rezerviste” Zorana Filipovića preokrenula na 2:1. Ostatak meča pripao je “crno-belima” – prvo je lukavi Slobodan Santrač izjednačio, a u samom finišu snalažljivi Vukotić doneo trijumf svojoj ekipi. Partizan je tako direktnom konkurentu za titulu pobegao četiri boda i kasnije ubedljivo osvojio šampionsku titulu sa 54 boda, ispred drugoplasirane Crvene zvezde sa 49 bodova.

Koliko se tih godina u našim vrhunskim fudbalskim klubovima ništa nije prepuštalo slučaju svedoči i činjenica da je Partizan u stručnom štabu imao i – psihologa.

Bio je to dr Vojislav Stefanović koji je vodio dnevnik o pripremama fudbalera Partizana pred meč decenije sa Crvenom zvezdom i te svoje utiske podelio sa čitaocima sportskog mesečnika “GOOL!” u broju od aprila 1979. godine.

Njegov zaključak je da su prvi trener Partizana Ante Mladinić i njegov prvi pomoćnik Zoran Miladinović ne samo taktički, već i psihološki odlično pripremili igrače.
 
U daljem tekstu objavljujemo izvode iz tog teksta:


Sedmi maj 1978. godine. Trinaest časova. U maloj sali hotela “Palas” nalaze se igrači Partizana zavaljeni u fotelje, opušteni, gotovo u polusnu, posle autogenog treninga koji je trajao 45 minuta.
Ulaze Mladinić, Miladinović, Atanacković i predsednik kluba general Nikola Lekić. Svakog trenutka treba da počne sastanak pred derbi decenije Partizan – Crvena zvezda.

U poslednjih deset godina prvi put se dogodilo da ova dva fudbalska diva, u direktnom susretu, treba da odluče ko će biti novi šampion države u fudbalu. Do kraja prvenstva ostala su još četiri kola. A Partizan i Crvena zvezda su odmakli trećeplasiranom Hajduku i četvrtoroplasiranom Dinamu za 15 i 17 bodova.
Preleteo sam pogledom sve igrače. Zadržao sam pažnju na očima Momčila Vukotića. Iz njih je izbijao neki čudan sjaj, i kao da je emitovao neke misli, kao da je hteo da kaže: “Najzad je došlo. Hvata me neka čudna trema, ali imam poverenja u sve nas.”

 Derbi susret sa Crvenom zvezdom nosio je izuzetna intelektualna i emocionalna opterećenja. U poslednjih deset kola pred ovaj susret, Crvena zvezda je sigurnim korakom šampiona, predvođena velikim asom Džajićem, sakupljala bodove i približila se Partizanu na dva boda razlike, sa izjednačenom gol-diferencijom.
 
Pobeda Crvene zvezde u ovom susretu, sa velikom dozom verovatnoće, značila bi i osvajanje nove šampionske titule.

Dogovorili smo se da sastanak traje samo 10 minuta. Mladinić je, u najkraćim crtama, ponovio zadatke po linijama (odbrana, manevar i napad), zatim postavio pojedincima posebne zahteve i zadatke i na kraju rekao: “Od vas tražimo maksimalan mir, maksimalno izvršavanje postavljenih zadataka i primerno ponašanje. DANAS NE MORAMO DA POBEDIMO! Znamo da ćete dati sve od sebe i mi imamo veliko poverenje u vas” …

… Na dan utakmice, 7. maja, došli smo kao i obično jedan čas pre početka u svlačionicu. Napolju je bilo tmurno i spremala se kiša. To je odgovaralo našem timu. Nekoliko igrača je primetilo: “Sve nam ide na ruku, kao da ima neka viša sila …” Na ovo Mladinić reaguje glasnim komentarom: “Naša viša sila je u radu, poverenju i poštenju.”

Neposredno pred utakmicu, u svlačionici slušamo magnetofonsku traku prenosa iz Atine, sa čuvene po obrtajima kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo u SR Nemačkoj, kada smo pobedili Grčku sa 4:2.

Komentator Vladanko Stojaković, laganim, iznurenim glasom, sa dozom rezigniranosti, govori: “Šta da se kaže, pobedili smo sa 3:2, ali taj rezultat ravan je porazu. Sada u ovim poslednjim trenucima vidimo da je izgubljen i taj tračak nade da odemo na Svetsko prvenstvo u SR Nemačku …
 
Ali, da vidimo šta će se sada desiti. Centaršut, skok, Petrović vraća loptu, Karasi i – GOL! GOL! Zar je to moguće?! 4:2! Sudija Čenčer ide ka centru i svira kraj …”

Neki naši igrači pokazuju ruke kako im se koža naježila … Golac i Boško Đorđević traže da pustimo magnetofon sa trakom Zdravka Čolića. Nju uvek slušamo pred početak utakmice.

Izmenjujemo poslednje poglede. Svi do jednog su spremni. Pravo stanje startne mobilnosti. Zapisao sam u svom dnevniku pred početak utakmice: “Sve je učinjeno što je u našoj moći. Igrači su izvanredni.”
Prvo poluvreme je karakterisala izuzetno dobra igra obe ekipe. Derbi je prvi put direktno prenošen i milioni gledalaca su mogli da uživaju pored TV ekrana.
  

Na poluvremenu vodimo sa 1:0, ali već na samom početku drugog poluvremena počinje drama. Zvezda izjednačuje, a zatim daje vodeći gol. Vodi sa 2:1. Na terenu igrači Crvene zvezde kao da su dobili krila. Kapiten Džajić pravi “slalom” po terenu i stalno bodri svoje mladiće: “Idemo, idemo, još jače, stegnimo ih!”
U našoj ekipi zastoj, mala konfuzija. To su bili jaki stresovi. Naši članovi stručnog štaba sede na klupi obeshrabreni, šokirani … Hoćemo li moći da peokrenemo rezultat? Da li je moguće da ćemo posle 26 kola prepustiti prvo mesto našem velikom susedu? Imaju li naši snage da ovo izdrže? Da li ćemo uspešno položiti i ovaj težak ispit?

Zvezda je u ovim trenucima kao tajfun. U njenoj ekipi su mnogi asovi evropskih razmera: Džajić, Petrović, Filipović, Savić, Muslin …

I tada naši fudbaleri počinju da dobijaju snagu mlaznih motora. Smenjuje se napad za napadom. Na stadionu ključa kao u kotlu. I Partizan izjednačuje na 2:2. Na južnoj, Partizanovoj tribini, kao u vulkanskom grotlu! Sirene zavijaju, zastave se vijore, puca, ceo stadion se ori od Partizanove himne.


Kao da sve gori na stadionu, iako kiša nemilosrdno pljušti. To je bio dan fudbala u kome je pobedila igra, u kome je fudbal vraćen navijačima i igra vraćena fudbalu. To je bio fudbalski praznik.

Bliži se kraj utakmice. U jednom napadu po levom krilu, do lopte dolazi Boško Đorđević. Mali trzaj, uspeo dribling i strahovit šut. Lopta bi prošla pored gola da Moca Vukotić nije reagovao poput munje. U klizećem startu podmetnuo je unutrašnju stranu stopala desne noge i lopta je kao puščano tane uletela u gorni levi ugao Stojanovićeve mreže. Gol za istoriju i antologiju. 3:2!


Na stadionu se sve lomi. I tu je ubrzo kraj utakmice, kraj derbija decenije. Jedna velika utakmica je završena i titula šampiona je Partizanu gotovo u rukama.

I danas, kada se toga setim, ne mogu da zaboravim one reči koje je trener Mladinić izgovorio igračima pre početka utakmice: “Danas ne moramo da pobedimo”.

Ko zna, možda ih je baš to rasteretilo i baš takav pristup utakmici od strane trenera naterao da igraju baš onako kako je on želeo – mirno i angažovano do krajnjih granica …



PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 3:2 (1:0)
 PARTIZAN: Petar Borota, Ivan Golac, Tomislav Kovačević (Borislav Đurović), Aleksandar Trifunović, Nenad Stojković, Jusuf Hatunić, Ilija Zavišić (Milovan Jović), Nikica Klinčarski, Slobodan Santrač, Momčilo Vukotić, Boško Đorđević.
 CRVENA ZVEZDA: Aleksandar Stojanović, Zoran Jelikić, Milovan Rajevac (Mihajlo Petrović), Ivan Jurišić, Mihalj Keri, Dušan Nikolić, Vladimir Petrović, Zlatko Krmpotić, Dušan Savić (Zoran Filipović), Nikola Jovanović, Dragan Džajić.

Jul 26, 2015

Partizanova engleska moda

  Šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka bile su u znaku buntovništva, procvata rok-muzike i eksplozije modnih stilova, koji možda sa današnje strane izgledaju pomalo i komično - pantalone "zvoncare", široke kravate, frizure sa izraženim zulufima i duge kose. Ni fudbal nije bio imun na modne novitete. Pojavili su se prvi firmirani dresovi koje su pravili Adidas, Puma, Umbro i Admiral.

  Usvajanjem crno-bele boje početkom marta 1959. godine, Partizan je postao vizuelno(i ne samo vizuelno) avangardan i prepoznatljiv klub širom Evrope. Sa dolaskom sedamdesetih i razvojem dizajna sportske opreme, i beogradski "crno-beli" su kombinovali razne vrste dresova.

  Ovog puta izdvajamo dve kombinacije, koje neodoljivo podsećaju, ili su skoro identične, garniturama dresova koje su u to vreme nosili engleski ligaši, Njukasl i Lids Junajted.

  Prva, prugasta. Identična dresovima Njukasla iz 1974. godine. Ovaj prugasti dres ostao je u sećanju mnogim beogradskim mališanima, jer osim što su ga nosili igrači Partizana, bilo ga je moguće nabaviti i u prodavnicama. I danas se u privatnim kolekcijama mogu pronaći slike klinaca obučenih u ovaj jednostavan i savršen crno-beli dres. A o sličnosti sa dresom "svraka" najbolje svedoče ove dve slike.

Džimi Smit, Njukasl, 1974.

Nenad Cvetković, Partizan, 1974.

  Nekako u isto vreme, Partizan je nosio i jednobojni beli dres. Taj dres sa kragnom bio je takođe primer jednostavnosti i savršenosti dizajna. Da li je Partizanu kao uzor za ovaj dres poslužio tada moćni Lids Junajted, koji je te 1974/75 stigao i do finala Kupa šampiona, nije toliko bitno. Tek, dresovi su bili istovetni, a Partizan je ovaj dres nosio najčešće u kombinaciji sa crnim šorcevima, ali ponekad i sa belim.  

Lids Junajted, 1974.

Boško Đorđević, Partizan, utakmica protiv Proletera, 1974/75.


Partizan, jesen 1975.

Crno-belo, na desetine načina, manje ili više prugasto, ponekad samo belo, ponekad više crno, ali uvek lepo i zauvek moderno.





Jul 4, 2015

Prva utakmica Partizana

  Kroz ovaj blog osvežili smo sećanje na mnoge događaje koji su se, svojevremeno, po prvi put desili u Partizanovoj istoriji. Prvi nastup u crno-belim dresovima, prve susrete protiv Dinama, Hajduka i C. zvezde...

  Red je da se podsetimo i prve utakmice koju je Partizan odigrao u svojoj istoriji. Desilo se to 6.10.1945. godine. Samo dva dana ranije, 4. oktobra 1945. Partizan je osnovan.


  Prvo o osnivanju. Tadašnja "Politika" je ovako propratila osnivanje našeg kluba. Tekst prenosimo u originalu, po pravilima tadašnjeg pravopisa:

Ovih dana Dom Jugoslovenske armije u Beogradu osnovao je svoj futbalski tim "Partizan". Tim će imati zadatak da utakmicama u zemlji i inostranstvu reprezentuje Jugoslovensku armiju u futbalskoj grani fiskulture. U svojoj čvrstoj odluci da uvek pruži što bolju i što lepšu igru, da igrači budu što disciplinovaniji i prema svome protivniku što više fer, "Partizan" će tako nastojati da što više doprinese oslobađanju fiskulture od starih uskoklubaških tradicija i zaostavštine nekadašnjeg sporta, koje još uvek ometaju i sputavaju pravilan razvitak našeg fiskulturnog života i pokreta. Dodamo  li tome još i činjenicu da je "Partizan" sastavljen od igrača iz gotovo svih federalnih jedinica Jugoslavije, onda sva ta nastojanja istovremeno imaju i još jedno posebno značenje. Ona će tako ujedno biti i doprinos razvitku bratstva i jedinstva naših naroda, doprinos koji će "Partizan" nastojati da digne na stepen dostojan naše armije, što je najlepši primer i izraz tog bratstva iskovanog u teškom i krvavom ratu koji su naši narodi zajednički i nesebično vodili za svoju slobodu.

  Posle tog pasusa, pisanog u duhu tadašnjeg vremena i nove socijalističke vlasti, sledi i konkretna informacija o prvoj utakmici koju će Partizan odigrati:

   Svoju prvu utakmicu Partizan će odigrati 6. septembra (očigledna greška - radi se o 6. oktobru, prim. autora) od 15 i 30 časova na igralištu "20. oktobra" sa reprezentacijom Zemuna. Sastav timova, "Partizana": Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Atanacković, Mihailović, Bobek, Rupnik, Matekalo i Šereš; reprezentacija Zemuna: Ignjatović, Otašević, Butina, Đorđević, Obrovski, Dimitrijević, Lešić, Požega, Otašević II, Spasić i Borović. 
Cene ulaznica: stajanje 10, tribine 15, lože 20 dinara. 


  Ipak, "Politika" se nije pokazala preciznom u najavi utakmice. Prema dostupnim podacima na zvaničnom sajtu FK Partizan, utakmica se ipak igrala u Zemunu, a sastav koji je "Politika" najavila, bio je nešto drugačiji. Za Partizan su, tog 6. oktobra igrali Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (Mihailović), Atanacković, Ruonik, Božović i Matekalo. Partizan je pobedio sa 4-2, a strelci su bili Matekalo 2, Šereš i Rupnik. Utakmici je prisustvovalo oko 200 gledalaca.  


Zapisnik sa utakmice iz arhive FK Partizan - Zemun kao mesto odigravanja?

  "Politika" u izveštaju sa utakmice i dalje tvrdi da je susret odigran u "starom" Beogradu, na igralištu "20.oktobar". Ostaje enigma, da li je susret zaista odigran u Zemunu ili na mestu današnjeg Stadiona Partizana. Kako god, taj 6. oktobar 1945. ostaće zauvek zapisan u istoriji Partizana. Dan prve utakmice, prvih golova i prve pobede.