Dec 27, 2014

Foto arhiva - Slavko Banduka (1947-1992)

  Slavko Banduka, bivši golman Partizana, rođen je 1947. godine u Sarajevu. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, tačnije - u leto 1967. došao je u Partizan ali nije uspeo da izbori status prvotimca.

  Slavko Banduka je tragično završio, izgubivši život kao vojnik Republike Srpske u okolini Sarajeva, 1992. godine. 


Dec 17, 2014

"Evo kako mi se desio Partizan..."

  Danas nije neobično da žene i devojke prate fudbal i sport. Ali, kada devojke baš strastveno navijaju za neki klub, to je ipak malo ređi slučaj, mada, ni to nije neka senzacija. Ako je devojka toliko posvećena pa uređuje i blog o svom klubu, onda je to već za rubriku "Verovali ili ne". 

  Naša današnja sagovornica se zove Ágnes, voli fudbal, prati sport, navija za Partizan i uređuje blog o JSD Partizan. Ono najneverovatnije tek sledi - Ágnes uopšte nije iz Srbije, već dolazi iz druge zemlje, nama susedne Mađarske!

  Takva priča jednostavno mora da ostane zabeležena na ovom blogu. Iako ovaj intervju neće obilovati sa puno nostalgije, posvećenost Partizanu koju gaji naša sagovornica, čini da ova priča bude sasvim  u duhu ovog bloga.

Crno-bela nostalgija: - Agnes, pre nego što pređemo na teme vezane za Partizan, reci nam prvo, kada i kako je uopšte došlo do toga da se zainteresuješ za fudbal?

  Ágnes: - Moj otac je bio fudbalski sudija u mladosti. Fudbal je za njega bio i ostao sve. Moja najranija sećanja vezana za tatu su ona kako on sedi ispred televizora i gleda utakmicu ili lista sportsku štampu. Ja sam imala oko jedanaest ili dvanaest godina kada sam mu se jednom pridružila dok je gledao fudbal na televiziji  Ne sećam se tačno kada sam se baš zainteresovala za fudbal (i sport generalno), samo sam u jednom momentu shvatila da sve češće i češće gledam fudbalske utakmice. Otac mi je objasnio neka osnovna pravila, kao na primer ofsajd, a ostalo sam shvatila kroz posmatranje utakmica.

  Crno-bela nostalgija: - Da li navijaš za neki mađarski klub ili si ranije navijala? Možeš li malo da nam približiš situaciju u mađarskom fudbalu?

 Ágnes: - Kada sam bila u dobu između 13 i 15 godina, navijala sam za Ferencvaroš, ali to je potrajalo samo dve-tri godine. Onda sam izgubila zanimanje i za Ferencvaroš i generalno za mađarski fudbal. Mađarski fudbal, poput mnogih drugih stvari u Mađarskoj, ima tendenciju da živi od svoje prošlosti i ne pravi nikakav korak napred.

Partizan - Ferencvaroš, jul 1959.

  Ukratko, što se tiče mađarskog fudbala, mislim da je on precenjen. I od strane novinara, ali i od strane trenera i igrača. Velike svote novca se ulažu u fudbal a nivo fudbala kao i nivo treniranja igrača su na tragično niskom i razočaravajućem nivou. Igrači su takođe precenjeni, zarađuju previše s obzirom na njihov, ne baš visok, nivo kvaliteta, a i nisu nešto zainteresovani da napreduju.

  Crno-bela nostalgija: - Ali, pored svih tih mađarskih i evropskih klubova, ti navijaš za Partizan! Zašto baš Partizan i kako je sve to počelo?

 Ágnes: - Deceniju unazad izgubila sam iluzije o mađarskom fudbalu i razočarala se u njega. Godinama mi nijedan tim nije bio blizak srcu - naravno, bilo je, a i sada ima odličnih timova u celom svetu, ali nešto je uvek nedostajalo. Preplaćeni igrači, nedovoljna posvećenost igri, ili je čak i fudbal sam po sebi bio dosadan i nekako suviše robotizovan. U jednom momentu sam shvatila da mi nijedan klub nije posebno omiljen. A onda, u jesen 2012, upoznala sam prijatelja iz Beograda koji mi je približio Partizan. On je veliki navijač Partizana, a "zarazio" me je način na koji je on pričao o Partizanu, utakmicama, igračima, i o tome kako Partizan utiče na svakodnevni život mnogih ljudi. Ja nikada ranije, ali zaista nikada u svom životu, nisam videla takvu strast i posvećenost jednom klubu. Nisam ni znala da tako nešto postoji. 

  Ubrzo sam pronašla sebe kako po internetu tragam za rezultatima Partizana a krajem 2012. sam preko interneta odgledala i prvu utakmicu Partizana.

  Crno-bela nostalgija: - Kakva je bila reakcija tvoje okoline kada je shvatila da si navijač kluba iz druge države? Da li im je bilo pomalo čudno?

 Ágnes: - Skoro svi Mađari manje ili više podržavaju neki strani tim, a mnogi čak ne navijaju ni za jedan domaći klub, usled niskog kvaliteta fudbala u Mađarskoj. Tako da i nije baš neobično da ljudi ovde navijaju za neki strani klub. Možda sama činjenica da navijam za srpski klub umesto nekog od trenutno popularnih, kao što su Mančester Junajted, Liverpul, Bajern, Barselona, Real...dovede do toga da ljudi u momentu podignu obrve i razrogače oči, ali brzo pređu preko toga i samo konstatuju - "OK, ako se tebi tako sviđa". 

Agnes na Stadionu Partizana

 Crno-bela nostalgija: - Da li si uspela da posetiš Beograd i Humsku ulicu i da li planiraš da pogledaš uživo neku utakmicu Partizana?

Ágnes: - Da, da i da! Dva puta sam posetila Beograd, 2013. i 2014. godine, i ne mogu da dočekam da opet dođem. Oba puta sam posetila Humsku ulicu, i pošto je tada bila letnja pauza u sezoni, nisam imala prilike da prisustvujem nekoj od utakmica. Obišla sam stadion i okolinu, a ovog leta mi se ukazala prilika da posetim i Partizanovu trofejnu salu, a ti ljubazni ljudi iz kluba su mi čak dozvolili da siđem i dole na teren, da vidim te čuvene reflektore i dodirnem travu. Momenat koji neću nikad zaboraviti! A plan mi je da naredne godine dođem i konačno pogledam neku utakmicu Partizana uživo sa tribina. 

Crno-bela nostalgija: - Tvoj blog o Partizanu je fenomenalan. Tačnije, dva bloga, pošto ti paralelno vodiš blog o Partizanu i na engleskom i na mađarskom. Da li si za sada dobila neke povratne reakcije?

Ágnes: - O, puno hvala! Do sada ipak nisam dobila neke komentare ili povratne reakcije vezane za moj blog.

Crno-bela nostalgija: - Ko je tvoj omiljeni Partizanov igrač?
 
Ágnes: - Teško pitanje. Ima ih više. Znam da su među igračima "zlatnog doba" najbolji bili Stjepan Bobek i Zlatko Čajkovski. U generacijama koje su dolazile posle njih, najbolji su bili Momčilo Vukotić, Zvonko Varga i Dragan Mance, kao i Predrag Mijatović. Od sadašnje generacije, izdvajam Sašu Ilića, Andriju Živkovića i Petra Škuletića, ali i Milana Lukača, koji je nekoliko puta dokazao da je odličan golman. Ali, i među ostalim sportistima JSD Partizan ima velikih imena. Znam da je, posebno u vaterpolu, Partizan imao velike igrače, kao što su Muškatirović i Sandić.

  Crno-bela nostalgija: - Od kako si počela da pratiš Partizan, možeš li izdvojiti najuzbudljiviju utakmicu, posle koje si bila sasvim srećna i oduševljena?

 Ágnes: - Izdvajam dve, posle kojih sam bila u stanju da odletim i na Mesec. Prva je bila 144. "večiti derbi", koji smo dobili u finišu fantastičnim slobodnim udarcem Jojića, a druga - 146. derbi, kada je Lukač odbranio dva penala a mi na kraju pobedili 2-1.

 Crno-bela nostalgija: - Šta si to pronašla u Partizanu? Da li je to samo klub za koji navijaš ili je to nešto više, poput pokreta ili ideje?

 Ágnes: - Zadivljena sam neverovatnom podrškom koju ekipa ima, bez obzira da li je u pitanju fudbal, košarka, vaterpolo, ili neki drugi sport. Mnogi navijači prate ne samo fudbal i košarku, već bukvalno svaki sport u kojem Partizan nastupa. Takvu simbiozu navijača i kluba nisam do sada nigde videla, osim u Partizanu. Takve navijače niko nema, oni su više od familije. Takođe, moram da pomenem igrače - bez obzira bili oni fudbaleri, košarkaši, vaterpolisti, odbojkaši, rukometaši...oni mi deluju kao da su spremni da izginu na terenu čak i kada je rezultat naizgled beznadežan. Mnogi sportisti u svetu su spremni da izginu za novac koji su tražili i dobili za ugovor,samo ovde su spremni da izginu za tim. Mislila sam da je takav stav zauvek nestao, ali srećom, vidim da i dalje postoji.

 I još jedna stvar - dok u svetu mladi sportisti jedva čekaju da odu preko granice i potpišu unosan ugovor za strani klub, Partizanovi sportisti često radije ostaju ovde i odbijaju povoljne ponude iz Evrope. Takva lojalnost me ostavlja bez reči. 

Moram još ovo da istaknem - trudim se da ispratim i zabeležim svaki nastup Partizanovih sportista, posebno u sportovima s loptom, a ne samo fudbal. Partizanovo sportsko društvo je puno mladih i talentovanih sportista sa velikim entuzijazmom, nadam se da će Evropa to prepoznati i uvažavati.

 Crno-bela nostalgija: - Hvala ti za ovaj intervju, želimo ti puno uspeha s tvojim blogom kao i sve najbolje u privatnom životu!

Ágnes: - Hvala i Vama za intervju! 

Za kraj, posetite ove dve adrese i uverite se sa koliko posvećenosti Agnes prati JSD Partizan i piše o Partizanu:

JSD Partizan fan blog in English

 JSD Partizan szurkolói blog


  Priredio - Aleksandar Pavlović
.

Dec 14, 2014

Zaboravljeni trofej - Mitropa (SE) kup 1978.

  Listajući brošure i monografije FK Partizan, ili dok posećujete Partizanovu zvaničnu internet stranicu,  u zaglavlju ćete naći podatak da je Partizanov jedini evropski trofej Srednjeevropski kup, osvojen 1978. godine. Ovo najstarije fudbalsko takmičenje u Evropi, pod originalnim nazivom Mitropa Cup, osnovano je još daleke 1927. godine. Kao što mu samo ime kaže, učešće u ovom takmičenju uzimale su ekipe iz srednje Evrope - Austrije, Češke, Mađarske, Jugoslavije, Italije...

  U samom početku, predratni jugoslovenski klubovi koji su učestvovali u ovom takmičenju nisu imali mnogo uspeha, pa su trofeje osvajali Ferencvaroš, Ujpešt, Sparta, Slavija, Austrija, Rapid, Bolonja...to je bilo sasvim razumljivo jer su te zemlje srednje Evrope upravo bile sredine iz kojih je fudbal i došao na naše prostore, pa su bile na znatno većem stepenu fudbalskog razvoja.

  Po završetku Drugog svetskog rata Mitropa kup je obnovljen 1951. godine i sve do pojave evropskih fudbalskih kupova pod organizacijom UEFA, Mitropa kup je bio najreprezentativnije fudbalsko takmičenje u Evropi. Međutim, pojavom Kupa evropskih šampiona, Kupa pobednika kupova i Kupa UEFA, Mitropa kup je iz godine u godinu menjao format, pa čak i ime (Zentropa kup, Dunavski kup) i pri tom je rapidno gubio na svom značaju. Uz nekoliko pauza, prestao je da postoji 1992. godine, ali je zauvek zapisano da je ovo evropsko takmičenje doživelo čak 52 sezone.

  Pre Partizana, ovo takmičenje su od jugoslovenskih klubova osvajali Crvena zvezda i Čelik po dva puta, kao i Vojvodina jednom, a kasnije su trofej prigrlili Iskra iz Bugojna i banjalučki Borac.

  Partizanu je sezona Srednjeevropskog kupa 1977/78  dobro došla, kad već nije izborio neko of UEFA takmičenja u sezoni 1976/77 (4. mesto na tabeli, iza Slobode). Mitropa kup je bio idealan za uigravanje, ispostaviće se kasnije, šampionske ekipe pod vođstvom Ante Mladinića. Takmičenje je bilo podeljeno u dve grupe, a u Partizanovoj su bili italijanska Peruđa i Zbrojovka iz čehoslovačkog Brna.

  Drugu grupu su činili Vojvodina, Honved i bečki Rapid, koji je ubrzo odustao od takmičenja, tako da su Honved i Vojvodina odlučivali o prvaku grupe.


  Počelo je furiozno, 28. septembra 1977. Partizan je ubedljivo savladao Zbrojovku sa 5-1 na Stadionu JNA. Pred oko 10.000 gledalaca, golove su postigli Vukotić (2), Trifunović, Grubješić i Prekazi.

  Usledilo je gostovanje u Peruđi, 14. decembra 1977. i poraz od 1-2, a jedini gol za Partizan postigao je Nenad Stojković. Peruđa je te iste sezone osvojila sedmo mesto u Seriji A, ostavivši iza sebe Romu, Lacio, Fiorentinu...

  Još jedno gostovanje, utakmica u Brnu protiv Zbrojovke, donelo je pobedu Partizana od 3-2. Da ovaj protivnik nije bio ni najmanje naivan, govori činjenica da je Zbrojovka tih sezona u svom šampionatu, imala identičan plasman kao i Partizan - naime, 1976/77 su završili kao četvrti u čehoslovačkom prvenstvu, a u sezoni odigravanja Mitropa kupa osvojili su u svojoj ligi titulu šampiona, upravo kao i Partizan. Dakle, Zbrojovka je tada bila najbolji tim Čehoslovačke. Pobedu "crno-belima" su svojim golovima doneli Santrač, Vukotić i Jović.

Trifunović, Boško Đorđević i Vukotić slave Vukotićev gol u Brnu

  Konačno, usledio je odlučujući duel za prvaka grupe. Partizan je 19. aprila 1978. pred 15.000 gledalaca bio domaćin Peruđi, savladao je sa 4-0 i time obezbedio plasman u finale Srednjeevropskog, Mitropa kupa! Golove su postigli  Klinčarski, Santrač, Jović i Zavišić. Na poluvremenu je rezultat bio 0-0 ali je u nastavku Partizan postigao četiri gola. Tabela je imala sledeći izgled:
 
 1.Partizan Beograd      4  3  0  1  13- 5   6
 2.Perugia               4  2  1  1   3- 5   5
 3.Zbrojovka Brno        4  0  1  3   3- 9   1


Partizan - Peruđa 4-0, izlazak na teren

  Ipak, odustajanje Rapida od takmičenja u drugoj grupi, jasno je pokazivalo da Mitropa kup više nije bio na zadovoljavajućem organizacionom nivou. Honved je savladao Vojvodinu sa 6-0, u revanšu izgubio sa 1-2, što je bilo dovoljno za prolazak u finale i susret protiv Partizana.

  Ali, na finale se čekalo do 13. decembra 1978. Finale se igralo u Beogradu, a tada, na megdan Honvedu je izašao bitno drugačiji tim Partizana od onog koji je izborio finale. Partizan je sezonu 1977/78 završio trijumfalno, ali je u jesen 1978. nastupila velika kriza rezultata i rukovođenja klubom, a nekih od igrača koji su izborili finale Mitropa kupa više nisu bili u Partizanu.

  U finalu, Partizan je savladao Honved 1-0, golom Trifunovića sa penala i tako osvojio svoj jedini međunarodni trofej.


Ilija Zavišić, kapiten, sa peharom pobednika Mitropa kupa
 
  Iako se osvajanje Srednjeevropskog kupa nikako ne može meriti sa Partizanovim učešćem u finalu Kupa šampiona 1965/66, niti se pobede nad Peruđom i Zbrojovkom mogu jednako vrednovati kao mnoge druge Partizanove evropske pobede, ne smemo ići u drugu krajnost i zaboravljati ovaj uspeh. Iako je u vreme Partizanovog osvajanja Mitropa kupa ovo takmičenje postalo organizaciono problematično a ugledom daleko od takmičenja koje je u isto vreme organizovala UEFA, najmanje što možemo je da osvežimo sećanje na generaciju koja je osvojila ovaj trofej, pružajući sjajne partije.

Gore - Đurović, Živković, Klinčarski, Stojković, Kozić, Lazičić.
Dole - Zavišić, Jović, Prekazi, Trifunović i Zalad.
  
 
 
  
 


Dec 4, 2014

Pola miliona poseta!

  Pre nešto više od tri i po godine, pokrenut je blog "Crno-bela nostalgija". Želja je bila da se na jednom mestu grupišu sve one brojne slike Partizanovih fudbalera, koje ste mogli da vidite na internetu, po navijačkim forumima i portalima. Da se sve te slike koliko-toliko skupe u jednu celinu, da ovaj blog bude mesto na kojem ćete moći da nešto više saznate o bilo kojem fudbaleru iz istorije Partizana. Čuli ste za Iliju Katića, Branka Zebeca, Čedomira Lazarevića i Blagoja Istatova, ali rođeni ste mnogo godina posle njihove karijere u Partizanu? "Crno-bela nostalgija" je mesto gde možete da pronađete ove, i još stotine drugih igrača koji su nosili dres Partizana. "Crno-bela nostalgija" je ideja promocije i čuvanja istorije FK Partizan.


  Do sada, postavljene su slike skoro svih iole bitnih igrača u periodu 1945-2012. Negde su napisane i biografije, negde nisu - treba da imate u vidu da je ovo blog koji uređuje pojedinac uz pomoć prijatelja, u slobodno vreme. Tako da će svi igrači doći na red.

  Osim profila igrača, tu su i moji tekstovi kao autora i pokretača bloga (ali i tekstovi mojih prijatelja) o nezaboravnim utakmicama, sećanja na trenutke iz istorije kluba, pregled razvoja Partizanovog grba i dresa, a posebno mesto zauzimaju intervjui sa bivšim igračima Partizana.

  Blog se promoviše preko Facebook grupe i Twitter naloga, i to svakako doprinosi velikoj poseti. Blog nije komercijalan i ne zarađuje na Partizanovom imenu, već naprotiv - promoviše FK Partizan. Prate nas i sa nama su u kontaktu bivši Partizanovi igrači, što daje posebnu težinu ideji koja je u osnovi bloga.

  Veliku zahvalnost za učešće i pomoć u radu ovog bloga dugujem mojim drugarima Partizanovcima, jer bez njihove pomoći i podrške blog ne bi izašao iz anonimnosti - Igoru, Dejanu, Saletu, Periši, Mileti, Dušanu, Milanu, Nemanji...kao i svima Vama koji šaljete slike, komentare i predloge. Takođe, hvala svim našim bivšim igračima koji su se odazvali pozivu za intervju, kao i prijateljskim blogovima i sajtovima.


  Za ove tri i po godine, ovaj blog je došao do broja od 500.000 poseta! Preko "Crno-bele nostalgije" stečena su brojna prijateljstva, poznanstva, rodile su se neke neverovatne priče, kontaktirali su nas potomci bivših igrača Partizana, naši navijači iz susednih država, kao i ljudi sa svih krajeva sveta, a teče i saradnja sa autorima sličnih blogova i stranica posvećenih ostalim klubovima (hvala i njima na saradnji).

  Ako ste bar jednom na ovom blogu našli nešto za Vašu dušu, preporučili, šerovali, lajkovali, retvitovali...cilj bloga je ispunjen. Nastavljamo dalje, polako ali sigurno, uz naš Partizan i Vašu podršku.

 Aleksandar