Mar 25, 2013

Programi: Manchester United - Partizan 1-0, 20.04.1966.


Došao je na red i program iz legendarne 1965/66, iz Partizanovog pohoda na vrh Evrope. Najdramatičniji meč u toj evropskoj sezoni Partizan je odigrao u Mančesteru, protiv Manchester United-a. Posle pobede Partizana od 2-0 u Beogradu, "crno-bele" je čekalo paklenih 90 minuta revanša na Old Trafford-u. 

Partizan je odoleo napadima Engleza, samo jedna lopta je završila iza Milutina Šoškića, i tako je bio otvoren put u finale Kupa evropskih šampiona. Program sa ove utakmice ostao je kao jedno od svedočanstava te legendarne utakmice, i sećanje na poraz koji je značio pobedu.

U ovom programu, dobrodošlicu gostima iz Beograda poželeo je tadašnji predsednik "crvenih đavola", Louis Edwards...


...predstavljen je tim Partizana, uz određene greške pri kucanju teksta i imena igrača...


...a naravno, tu su bile i fotografijе oba tima:



Mar 21, 2013

Foto arhiva - Dragoslav Profirović


Dragoslav Profirović je bivši fudbaler Partizana, koji je za klub nastupao u sezoni 1967/68.

Mar 20, 2013

Foto arhiva - Todor Grebenarević



  Todor Grebenarević je bivši fudbaler Partizana, rođen 1944. godine. Kao član mladog tima Partizana učestvovao je na brojnim turnirima u zemlji i inostranstvu, igrao je i za drugi tim Partizana, ali nije uspeo da postane prvotimac. To mu je pošlo za rukom u Radničkom iz Niša, gde je igrao posle Partizana, u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka.

Mar 16, 2013

Partizanovi fanzini - drugi deo

Posle prvog posta u kojem smo prezentovali fanzine Partizanovih navijača, nastavljamo priču o entuzijazmu "grobara" oličenom kroz ova njihova, sopstvena izdanja. U ovom postu predstavljamo fanzine "Fan", "Mi dolazimo", "Opsajd" i "Dead hedgehog".

Fanzin "Fan" je bio pokrenut od strane navijača Partizana iz Mladenovca, izlazio je krajem 1997. i početkom 1998. godine. a ovo su naslovne strane ovog fanzina:




Fanzin "Mi dolazimo" je delo navijača Partizana iz Zemuna, a pojavljivao se takođe krajem `90-ih godina:





Početkom novog milenijuma, svetlost dana je ugledao i fanzin duhovitog naziva, "Opsajd":


Nešto kasnije, u zimu 2004. pojavljuje se i "Dead hedgehog", čiju naslovnu stranicu možete videti na sledećoj slici:




Uskoro nastavljamo priču o fanzinima Partizanovih navijača. Zahvalnost za to što su se ova izdanja pojavila na blogu ide na adresu Dejana, Zgroa i Daria.








Mar 13, 2013

Partizan - C. zvezda 1-0, 09.10.1988.



Sezona 1988/89 počela je sjajno, ali je posle sukoba u upravi kluba i smene trenera Jusufija, nastupio rezultatski pad za ekipu Partizana. Ipak, te sezone odigrane su neke od legendarnih utakmica, kao na primer pobeda nad Romom od 4-2 i trijumf protiv Veleža u finalu Kupa Jugoslavije od 6-1.

Jedna od tih utakmica svakako je i derbi igran 9. oktobra 1988, kada je Partizan savladao Crvenu zvezdu sa 1-0, i to golom Dragoljuba Brnovića još u 1. minutu utakmice!


Na slici iznad vidimo izlazak Partizanovih igrača na teren, iz nekadašnjeg tunela ispod juga. Klinčarski, trener Vukotić, golman Belojević, Sredojević i Milojević stupaju na teren podno raspoloženog Partizanovog juga.


Jedini gol na derbiju možete videti na sledećem snimku:


Mar 5, 2013

Colo Colo - Partizan 4-8, 1954.

Tokom turneje u Južnoj Americi 1954, Partizan je odigrao dosta utakmica ali svakako najspektakularnija je bila ona protiv čileanskog velikana, ekipe Colo Colo. U toj utakmici, odigranoj u Santjagu, Partizan je savladao domaći tim sa neverovatnih 8-4! Ovo je, sa izuzetkom Stanoja Jocića, tim koji je deklasirao Colo Colo, kliknite na sliku radi veće rezolucije:


Gore - Bobek, Klaić (Zagrepčanin, gost), golman Stojanović, Miloš Milutinović, Jelisavčić, Zebec, Čolić, Herceg, Atanacković, Belojević.

dole - Pajević, Čajkovski, Boba Mihajlović, Belin, menadžer Valentini, Minda Jovanović, Lazarević.

Rezultat se kretao na sledeći način:

ColoColo - Partizan 4-8

1-0, 1-1 Jocić, 2-1, 2-2 Zebec
2-3 Milutinović, 2-4 Herceg, 2-5 Herceg, 3-5, 3-6 Zebec, 3-7 Zebec, 3-8 Milutinović, 4-8

Iako nije postigao nijedan gol, najbolji pojedinac meča bio je Zlatko Čajkovski, koga su domaći navijači prozvali Čikito. Koliko je ta generacija bila moćna, govori i utakmica iz naredne sezone kada je samo pukom srećom i uz sudijsku pomoć, slavni Real stao na put ovoj izuzetnoj Partizanovoj generaciji, posle 4-0 u Madridu i 0-3 po beogradskom snegu. Kao sećanje na ovu Partizanovu turneju po Južnoj Americi nastala je i knjiga Ljubomira Vukadinovića, "U  zemlji lepog fudbala", čije smo delove i citirali, uz pomoć Dejana Šunjke. Zahvalnost za ovu divnu fotografiju dugujemo gospodinu Vladu Belojeviću, sinu Partizanovog golmana Božidara Belojevića, koji se takođe nalazi na slici.

Mar 1, 2013

Intervju: Nikola Budišić, 25.02.2012.

* Otvaramo još jednu rubriku - Intervju. Pokušaćemo da kontaktiramo neke od bivših igrača Partizana i tako i Vama, čitaocima bloga, približimo Partizanovu prošlost. Za početak, jedan intervju urađen pre godinu dana sa gospodinom Nikolom Budišićem, bivšim igračem FK Partizan.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Naš sagovornik je gospodin Nikola Budišić, prvotimac Partizana s kraja 60-ih i prve polovine 70-ih godina prošlog veka. Odigrao je 348 utakmica za Partizan, od toga 127 prvenstvenih. Mlađim sagovornicima je njegova generacija relativno nepoznata, pa eto prilike da im se kroz ovaj intervju približi taj period.



 Kada i gde ste počeli da se bavite fudbalom?

 Zvanično 1960 godine. Bio sam pionir Radničkog iz Beograda, pošto sam živeo na Dorćolu.

Ko Vam je bio fudbalski uzor u to vreme, kao dečaku?

 Kao dečaku od 12 godina uzor mi je bio Velibor Vasović.

 Kada ste došli u Partizan i možete li nabrojati neke od Vaših saigrača u tim mlađim kategorijama koji su, kao i Vi, kasnije napravili karijere u Partizanu?

 U Partizan sam došao 1965, a još kao pionir igrao sam za omladinsku reprezentaciju Srbije, 1961. Zatim sam se ozbiljno razboleo, infiltrat pluća je bio u pitanju, pa sam pauzirao dve godine. Kada me je tadašnji trener omladinaca Partizana Čika Šmit Nenković video na stadionu , odmah me je odveo u kancelariju stadiona i ja sam ekspresno potpisao petogodišnji ugovor.

Od tadasnjih igrača moje generacije, Paunović se prvi afirmisao, a ja sam morao malo da sačekam.

 Kada ste debitovali za prvi tim Partizana, na kojoj utakmici?

 Moj debi u crno-belom dresu je bio na utakmici protiv Vardara u Beogradu, završenoj 1:0 za Partizan, 1967 godine. 


Proslava "jesenje titule" 1970/71 sa navijačima

 Važili ste za čvrstog odbrambenog igrača. Na kojoj poziciji ste najčešće igrali?

 Upravo tako, bio sam oštar ali korektan odbrambeni igrač. U omladinskoj i mladoj reprezentacij bio sam "libero", a u Partizanu sam bio "štoper".

 Ubrzo ste postali i standardni prvotimac, a statistika kaže da ste samo u prvenstvu odigrali 127 utakmica za Partizan, plus Kup, međunarodne, prijateljske...Koje utakmice i koji rivali su Vam ostali u posebnom sećanju?

 Po meni trebalo je i veći broj utakmica da bude, ali ovo je za neku dužu priču. Što se tiče utakmica i rivala, utakmice sa Zvezdom i Hajdukom bile su pravi fudbalski šlageri.

Koje saigrače iz tadašnjeg Partizanovog tima biste izdvojili po vrhunskom fudbalskom umeću?

  Pre svih, to su bili Bora Đorđević, Blagoje Paunović, Momčilo Vukotić i Nenad Bjeković. Bora mi je bio cimer na gostovanjima, pravi fudbalski umetnik kakav se retko rađa.


Tim Partizana, jesenji prvak 1970/71, Budišić prvi s leva u gornjem redu

 A koje igrače biste izdvojili kao stvaraoce pozitivne atmosfere i štimunga unutar ekipe? Možete li da ispričate neku anegdotu iz tog vremena?

 Ilija Katić i ja smo važili za stvaraoce dobre atmosfere. Ne smem da imenujem igrača koji je bio "žrtva" sledeće šale, ali bilo je i tužno i veselo. Za vreme jednog ručka, pošto smo jeli ribu i rakove, na stolu je bila široka posuda sa toplom vodom i limunom. Svrha te čaše - posude bila je da se prsti operu posle obroka, ali naš drug nije znao čemu služi. Upitao je koja je namena te posude a Ilija je hladnokrvno rekao: "Pa za piće". Naravno, naš drug je popio tu vodu. Bilo je zaista mnogo duhovitosti i šala među nama.


Nikola Budišić (prugasti dres), protiv Dinama u Zagrebu, 1971. godine


 Uprkos sjajnim igračima koje je Partizan tada imao, a Vi ste nabrojali neke od njih, Vaša generacija nije osvojila nijedan trofej. Najviše što ste uspeli je da dođete do drugog mesta. Šta je bio glavni razlog, po Vašem mišljenju?

 Posle Bobeka nismo imali pravog trenera, a imali smo i peh da je u jednom momentu Ćurković otišao u vojsku pa smo završili kao drugi. Takođe, i izbor pridošlih igrača nije bio uvek na nivou Partizana. Bilo je i klanova i podela, kako u upravi tako i među igračima.

 Posle Partizana otišli ste u Panatinaikos a kasnije i u NAC Bredu. Mlađi navijači ne znaju da ste u NAC Bredi doživeli pravu afirmaciju i postali kasnije i najboljii strani igrač koji je igrao u tom klubu. Vaši utisci o ta dva kluba i Vašem boravku u njima? 

 Tačno, otisao sam u Panatinaikos, bio sam prvi stranac posle pada vojne hunte 1974. godine. Do povrede ligamenata igrao sam izvanredno. Kako sam se teško i sporo oporavljao, pri kraju prvenstva, Grci su posumnjali da sam povredio meniskus i došlo je do razlaza na moj zahtev. Dugovali su mi i novac , ali sam sve ostavio i znao sam da će moj karakter pobediti. 


U dresu atinskih "zelenih", treći s leve strane u gornjem redu

 Što se tiče Brede, to je moja potpuna reafirmacija i pobeda nad svim nedaćama koje sam imao u fudbalu. Holandija je otkrila moje velike mogućnosti, dok u Partizanu nisu tako mislili. Tri godine sam bio najbolji štoper holandskog prvenstva, a da sam imao pasoš igrao bih za njihovu reprezentaciju. U NAC Bredi sam proglašen za najboljeg štopera kao i za najboljeg stranog igrača u njihovoj klupskoj istoriji, a bio sam svojevremeno izabran i u tim najboljih stranaca Holandije svih vremena. 


Budišić u duelu sa čuvenim Kistom, na utakmici Breda - AZ Alkmar

Kako bismo dočarali vreme u kojem ste igrali u Holandiji, možete li nabrojati bar one najveće asove s kojima(ili protiv kojih) ste igrali u holandskoj ligi?

 Naravno, pre toga samo da dodam da je holandski period moja najveća fudbalska kao i moralna satisfakcija u životu. Sve što mi se tamo desilo ostaviće doživotni trag u mom životu. Nisu me znali, prihvatili se me skeptično, ali brzo su prepoznali kvalitet i posle 30 godina odali mi neviđene počasti. U periodu od 1974. pa do 1979. kada su bili dva puta vicešampioni sveta, po njihovom mišljenju kao i ocenama štampe, bio sam najbolji štoper Holandije. Igrao sam protiv velikih fudbalera Holandije, kao što su bilii Krojf , Neskens, Van Hanegem, Naninga, Krol, braća Kerkof, i drugi.

 Da li Vas je, i pored daljine i tih okolnosti koje ste nabrojali, srce vuklo ka Partizanu i da li ste uspevali da i tada, kada nije bilo interneta i modernih komunikacija, ispratite najbitnije Partizanove rezultate?

 Normalno, ja nisam nikada bio kivan na Partizan, jer to je deo mog života i opredeljenja. Par trenera kao Simonovski i Zec (glavni kočničari moje karijere), nisu mogli da ugase moju ljubav prema Partizanu. Ja sam redovno pratio utakmice, a čak i učestvovao u pomoći kod mog obeštećenja za kupovinu par igrača. 

 Koji igrači iz današnjeg Partizana ili iz poslednjih par godina Vam se najviše sviđaju zbog njihove fudbalske veštine?

 Što se tiče Partizana, moj omiljeni igrač je bio Bata Mirković, on je na mene, kao na bivšeg odbrambenog igrača, ostavio najbolji utisak. Ali, sviđao mi se ili sviđa kvalitet Save Miloševića, Saše Ilića, Stevana Jovetića, Lazara Markovića...

 Čime se danas bavite?

 Danas vodim školu fudbala "Ajaks" u Sremskoj Mitrovici u kojoj na decu, buduće fudbalere, prenosim svoje znanje i iskustvo.

Hvala Vam puno na datom intervjuu, želimo Vam dobro zdravlje!


Hvala i Vama na lepim željama, interesovanju za ovaj intervju i iskrenom razgovoru, veliki pozdrav! 



Nikola Budišić je i danas privržen crno-beloj boji


Autor :Aleksandar Pavlović