Sep 25, 2011

Foto arhiva - Jusuf Hatunić (1950-1991)



Jusuf Hatunić, nekadašnji odbrambeni igrač Partizana, rođen je 1950. godine u Dobošnici, u Bosni. Već sa 19 godina postaje član prvog tima Slobode iz Tuzle i u narednim godinama postaje nezamenljivi član prvog tima "crveno-crnih" iz Tuzle. Bio je jedan od fizički najjačih fudbalera tadašnje lige, naizgled nezgrapan ali vrlo pouzdan i zahvalan igrač. Njegova sudbinska veza sa Partizanom počinje već u oktobru 1974, kada je na utakmici Partizan - Sloboda posle jednog starta Hatunića, mladi Partizanov igrač Zoran Racić ostao na travi sa slomljenom nogom i nikad se više nije vratio fudbalu. Ipak, samo dve godine kasnije - 1976, Hatunić dolazi u Partizan, tokom trenerskog mandata Ante Mladinića. Navijači su ga prihvatili bez obzira na taj nesrećni događaj, a Musa, kako su ga zvali navijači Partizana, postaje stub odbrane koja je u šampionskoj 1977/78 primila samo 19 golova! Hatunić dolazi i do reprezentacije Jugoslavije za koju je odigrao 8 utakmica. Posle dve i po godine, Hatunić odlazi u Galatasaray SK, ali se ubrzo, početkom 1979/80 vraća u Partizan u kojem ostaje naredne dve sezone. Punih pet godina je Hatunić proveo u crno-belom dresu i osvojio jednu titulu šampiona a u leto 1981. odlazi u Rad, gde i završava svoju karijeru. Jusuf Hatunić je zavoleo i odabrao Beograd za mesto svog boravka, Beograd i Partizan su zavoleli njega. Iza spoljašnjosti robusnog i snažnog igrača krio se jedan blag i prijatan čovek. Nažalost, Jusuf Hatunić je preminuo u naponu životnog doba, u 41. godini života, 1991. godine.

Statistika Jusufa Hatunića, preuzeta sa www.partizan.rs:












 



 

 

 











2 comments:

Nenad Živković said...

Braćo, danas ste me prihvatili u ovu grupu i ja vam se zahvaljujem. Listajući galeriju igrača, najpre sam pogledao Jusufa Hatunića. Sećam se te utakmice kad je Nenadu Raciću slomio nogu. Sve-sve, jeste Musa postao neprelazni bedem našeg Partizana i stekao veliku popularnost kod svih grobara, ali je kod mene zbog toga uvek postojala jedna senka preko njegovog imena i živo me zanima njegov kasniji odnos prema tom nesrećnom slučaju. Imajući u vidu da se Nenad više nikad nije vratio fudbalu interesuje me kako se s tim nosio Musa, t.j. da li je kasnijih godina u razgovorima sa saigračima, upravom kluba i ličnom kontaktu s Nenadom pokazao iskreno kajanje, spremnost da mu se nađe i sl.

Aleksandar Pavlovic said...

Pozdrav, Nenade! Raciću je bilo ime Zoran, a ne Nenad. Nadam se da ćete uskoro imati priliku da o tom nesrećnom događaju mnogo više saznate preko ovog bloga, sprema se jedna priča o tome.